Валентина Вања Дабић рођена је 1971. године, у Петровцу на Млави. Детињство си провела у малом планинском селу Рибаре, у Хомољској котлини, младост у Пожаревцу, а већ годинама живи у селу Лугавчина, код Смедерева. Учесник је многих домаћих и међународних поетских такмичења и добитник је бројних признања. Годинама је била члан удружења жена „Прело“ из Лугавчине и бавила се промовисањем народне традиције. Ради у болници у Пожаревцу.
Жељу да отргне од заборава свој завичај и да подели са читаоцима своја осећања, испунила је када је написала књиге „Од млека па довека“ (Књижевна омладине Србије) „Последњи хомољски горштак“ (Нова поетика) и „Аманет“(Мајдан).
Модератор вечери била је Рената Минић, дипломирани библиотекар саветник, која је са ауторком разговарала о њеном писању, о књигама и о њеном животу, по којима су књиге и писане.
Књига „Од млека па довека“ говори о једном делу ауторкиног детињства и појави из седамдесетих година, када је пуно наших људи отишло за иностранство, трбухом за крухом. Млади су одлазили, остављали своја огњишта, остављали остареле родитеље, али понеки су остављали и своју децу за собом. Ауторка је кроз књигу дала један нови увид у живот и одрастање деце на селу, без родитеља, са бакама и декама, пошто је и сама била једно од те деце.
Књига „Последњи хомољски горштак“ говори о животу ауторкиног деде, о хомољском крају, који је познат по богатом фолклору, обичајима, по магичним причама, у којима се помињу виле, змајеви и закопана блага. Кроз књигу се провлачи и проблем све празнијих српских села. Млади у потрази за бољим животом одлазе из села, напуштају своје остареле родитеље и огњишта се гасе.
„Аманет“ је књига родољубивих, породичних, али и песама посвећених ауторкином завичају, Хомољу. Ауторка је прочитала неколико песама из књиге, на опште одушевљење публике, која се укључивала у разговор, исказивала своје утиске и тиме допринела да књижевно вече постане још емотивније и успешније.