Други дан Дечје недеље био је резервисан за спорт и скретање пажње на то да је физичка активност је један од најважнијих корака у побољшању здравља. Малишани из вртића „Мајски цвет“ из Костолца посетили су просторије Спортске хале и одгледали део тренинга СО „Партизан“ Костолац након чега су изразили жељу да би волели тиме да се баве када мало још порасту. У оквиру спортског дана, млади волонтери из нашег града спремили су за најмлађе разноврстан програм. Деца су показала своје таленте у имитирању и плесању, док су уживали у врло познатој игри „Limbo Dance”
НЕКЕ ЗАБЛУДЕ О ПРАВИМА ДЕТЕТА
Нека права су важнија од других
НЕТАЧНО. Нема више, односно мање важних права, не постоји њихова хијерархија. Свако право може у одређеној ситуацији да постане најзначајније за поједино дете или његово ближе окружење.
Конвенција не обавезује, јер није закон
НЕТАЧНО. Иако првобитно усвојена од стране Генералне скупштине УН, Конвенција постаје обавезна кад је држава, тј. њен парламент усвоји. У нашој земљи, према Уставу СРЈ, Конвенција је закон као и сваки други. Слободније речено, Конвенција је Дечји Устав.
Деца имају право да раде шта хоће
НЕ. Права детета не значе апсолутну слободу чињења. Суштина права детета је да им се обезбеди живот и развој у сигурности, здравом окружењу да би могли да остваре све своје потенцијале и дају допринос друштву и као деца и кад одрасту.
Мала деца не могу да доносе одлуке
НЕТАЧНО. Ниједно дете није толико мало да не може да изрази своју потребу, жељу или мишљење. Питање је само како то саопштава и како одрасли на то реагују. Мале бебе то чине покретима, мимиком и плачем, а старија деца речима. Уважавањем тако исказане потребе или жеље, одрасли дају могућност детету да на свој начин утиче на доношење одлуке.
Деца нису довољно зрела да учествују у доношењу важних одлука
НЕТАЧНО. Да ли је нека одлука важна за само дете знаћемо тек онда када га то питамо. У животу сваког детета и на свим узрастима постоје ствари које га се директно тичу и које су за њега важне. Много је тема и садржаја у породици, школи или установи о којима дете може и треба да буде саслушано, а његово мишљење уважено.
Више права за децу – мање права за одрасле
НЕТАЧНО. Смисао дечјих права није замена ауторитета или анархија, већ стварање предуслова за остваривање људских права сваког појединца без обзира на узраст.
Дајемо деци права, а шта је са њиховом одговорношћу?
НЕТАЧНО. Као ПРВО, не дајемо МИ деци права, већ им она ПРИПАДАЈУ рођењем. ДРУГО, учећи да имају права, деца истовремено уче да та иста права припадају и другима. Залажући се за поштовање сопствених права, деца развијају осећај одговорности и поштовања права других појединаца и група. Исто тако, учествујући у доношењу одлука, деца лакше преузимају на себе и одговорност за њихову примену.
Највеће обавезе у остваривању Конвенције о правима детета припадају родитељима
НЕТАЧНО. Највећа одговорност и обавеза да се права деце што доследније и свестраније остварују је на држави. Држава је та која је потписала и ратификовала Конвенцију и она са својим органима и надлежним службама стоји као гарант да це се та права и уживати у пракси. Међутим, према самој Конвенцији улога родитеља је од највећег значаја и држава мора да поштује права и одговорности родитеља да усмеравају и саветују дете у вези са његовим/њеним правима, сходно развојним могућностима детета.
