Српска митологија у веровању, обичајима и ритуалима

У организацији Културно спортског центра „Костолац“ и библиотеке у Костолцу, Одељење На​родне библиотеке „Илија М. Петровић“ Пожаревац, у среду 15. новембра 2017. године, истакнути филозоф, културолог и естетичар проф. др Сретен Петровић одржао је предавање под називом Српска митологија у веровању, обичајима и ритуалима.

У разговору о српским обичајима учествовао је и наш познати писац Александар Тешић, који је својим књигама дао допринос оживљавању старих српских обичаја и митова и који се приликом писања својих књига често консултовао са проф. др Сретеном Петровићем.

​На предавању дугом скоро два сата, говорило се о српским ​народним ​обичајима и веровањима, о древној словенској вери и пријему хришћанства, о рођењу, свадбама, кумству, сахранама, лапоту. Да су посетиоци Библиотеке уживали у предавању, видело се и из сијасет питања које су радознало постављали професору и на које је он са задовољством одговарао.

​П​рофесор је обећао поновни долазак у Костолац, јер једно предавање је недовољно за све оно што професор може да исприча заинтересованим посетиоцима.

Пре самог предавања,  професор Сретен Петровић је обишао Археолошки пар Виминацијум, где му је професор Миомир Кораћ приредио срдачан дочек, као израз поштовања према његовом раду и личности.

Предавање је одржано као део програма „Новембарски дани културе“ у организацији Библиотеке у Костолцу, Одељења Народне библиотеке „Илија М. Петровић“ Пожаревац, а уз подршку Културно-спортског центра Костолац.

Сретен Петровић

Рођен је у Сврљигу 1940. године. Студије филозофије завршио на Филозофском факултету у Београду. Докторирао је 1971. године тезом о Шелинговој естетици, филозофији и митологији. На Филолошком факултету у Београду предавао је Културологију и Увод у естетику. У својству професора по позиву предавао је на Филозофском факултету у Београду Социологију културе, на Филозофском факултету у Нишу Естетику, Реторику и Социологију уметности, Социологију културе на Љубљанском универзитету, на Факултету драмских уметности Естетику. Добитник је бројних награда.

Покретач и један од основача Етно-културолошке радионице у Сврљигу и главни и одговорни уредник часописа Етно-културолошки зборник. Аутор је бројних научних радова и књига, које су превођене на немачки, француски, енглески, бугарски, македонски, словеначки, словачки, мађарски и румунски језик.

Осим објављених књига из области естетике, филозофије, социологије и психологије уметности, најзначајнија дела Сретена Петровића из антропологије, културологије и митологије су: Култура и цивилизације; Култура и уметност; Увод у културу Срба; Митологија – Култура – Цивилизација; Митологија Срба; Митологија, магија и обичаји; Митологија раскршћа, петотомно дело Српска митологија и најновије – Српска митологија у веровању, обичајима и ритуалу. Према књигама С. Петровића снимљено је пет етно-филмова: Бадњи дан, Божић, Мратинци, Проклетије и Раскршћа; био је и стручни консултант и косценариста ових филмова.

Александар Тешић

Рођен је у Чачку, 1961. године. Одрастао је и школовао се у иностранству. Студирао је права. Годинама је путовао по Србији и планинарио, несвесно сакупљајући грађу за своје књиге. Серијал „Косингас“, коју многи сматрају „каменом темељцем“ српске епске фантастике, чине књиге: „Ред Змаја“ (2008), „Бездањ“ (2009),  „Смртовање“ (2010), „Кроз огањ и воду“ (2016), „Онај што научи мрак да сија“ (2017). По књизи „Косингас“ урађен је стрип. Његова трилогија о Милошу Обилићу дала је нов увид у Бој на Косову и чине је књиге: „Змај и Ждрал“ (2012), „Копље светог Георгија“ (2013), „Витез заточник“ (2014). Затим је објавио књиге: „2084“ (2015) и „Клетву Каинову“ (2016).

У његовим романима преплићу се историја, митологија и фантастика, посебан акценат бацајући на нашу средњовековну историју, на митове и легенде српског народа. Александар Тешић живи у Београду и запослен је у РТС-у као преводилац. Издавачка кућа „Страхор“ је његова породична фирма која је почела је са радом у априлу 2016. године.​

About

You may also like...

Затворено за коментаре.