Loading Događaji

« All Događaji

  • Овај догађај је прошао.

,,Мајстори, мајстори“

18. април 2017.

Позоришна представа „Мајстори, мајстори“ у извођењу београдског позоришта Бошко Буха.

18. април 2017. године
Дом културе Костолац у 20 часова
Цена улазнице 300 динара

Играју:
ДИРЕКТОРКА: Милица Михајловић
МИРОСЛАВ: Урош Јовчић
БОГДАН, заменик директора: Небојша Илић
ГОЦА, наставница енглеског језика: Борка Томовић
ЂОРЂЕ, наставник српског језика: Немања Оливерић
ДУЊА, наставница математике: Боба Латиновић
ХРИСТИНА, наставница биологије: Александра Томић / Андријана Оливерић
САВА, наставник ото-а: Андрија Милошевић
ШИЉА, наставник физичког: Александар Радојичић
ЋИРА, наставник уметности: Зоран Цвијановић
СЕРВИРКА I: Јелена Тркуља
СЕРВИРКА II: Катарина Марковић
СТОЛЕ, домар: Милош Самолов
ВУКСАН, шеф рачуноводства: Ненад Ненадовић
БОСА, дактилографкиња: Aња Мит
КОЛЕ: Владан Дујовић
МИЛОЈE: Дејан Луткић
КЕВА, спремачица у школи: Нада Секулић
КЕВИН СИН: Милош Влалукин
КЕВИНА СНАХА: Бојана Ординачев
ШКОЛСКИ БЕНД И ХОР

Глумци о представи:
„Први импулс да радимо „Мајсторе“ у Позоришту Бошко Буха дала нам је огромна љубав према филму Горана Марковића. После смо ту исту љубав открили и код свих чланова поделе. Многима је то омиљени филм и знају га напамет, што је прилично олакшало посао око учења текста. Љубав, одлично полазиште, обећава уживање у раду. Ипак, она није остала једини разлог из ког смо одлучили да испричамо „Мајсторе“ позоришним језиком.

На прво читање, овај комад је комедија. Велика ансамбл комедија, са фином иронијом и специфичним смислом за хумор Горана Марковића. Због тога га волимо сви, и публика и ми.

Онда долази друго читање, после кога се осети сета. Животи наших „малих“ јунака, недостојних драмске радње, а тако великих и важних у сопственим очима, нису више толико смешни када схватимо да смо то и и ми сами. Ко сме да каже да се никада није занео сопственим значајем толико да је заборавио зашто је заправо ту?

Временска дистанца дала је комаду још једну димензију. На треће читање, када се сетимо да је од филма до данас прошло више од тридесет година, осети се страх. Страх што се ама баш ништа није променило, нити има изгледа да ће. Страх када схватимо да су ученици школе из наше представе рођени крајем шездесетих година двадесетог века, исто када су рођени и они који данас воде нашу земљу и одлучују о нашим животима. Зато је у нашој представи веома важна улога деце, ђака који као папагаји понављају све „бисере мудрости“ које су чули од својих наставника и који на крају остају жртве њиховог незадовољства и промашености.

Све се то крије иза приче о испраћају једне теткице у пензију.“

Детаљи

Датум:
18. април 2017.

About